Danica Jocić StojićevićKada dopustimo emocijama da pričaju svoje priče, mi tada počinjemo da vidimo sebe bez maski, počinjemo da vidimo suštinu našeg bića- njegove vrednosti, želje, kao i potrebe i stremljenja njegove duše…
Većina ljudi, na žalost, nije u kontaktu sa svojim emocijama. Različiti su uzroci zbog kojih neko izgubi kontakt sa njima, kao na primer: Osoba ili nije naučena da posmatra i čuje svoje emocije, ili je možda naučila da ih sputava, te tako vremenom nije dopuštala sebi da se susretne sa njima na adekvatan način. Možda je doživela neke izuzetni bolne i teške situacije. Neke situacije l su možda bile veoma zastrašujuće za nju…
Bilo da se radi o nelagodnosti zbog eventualne ranjivosti, bilo da je prisutan beg od potencijalnih osuda, ili je prisutan beg od straha od odbacivanja, ili osoba naprosto nije razvila veštine da ih izrazi i pretvori u reči, šta god da je uzrok, uvek dobijamo isti set okolnosti kao posledicu– slab emocionalni kapacitet za kvalitetne emocije, osećaji odvojenosti, izolacije, pa i tuge i depresivnosti.
Za potiskivanje emocija postoji naziv ,,flaširanje emocija“. Svako flaširanje i zatvaranje sopstvenih emocija dovodi do odvajanja od sebe, vremenom to odricanja od delova sebe vode u frustraciju koja može da dovede do hroničnog besa, tuge, apatije….I tada neki delovi nas nemaju prostora da dožive svoju autentičnu ekspresiju. Gubitkom delova sebe mi u najmanju ruku postajemo neceloviti, neizraženi i neostvareni.
Dobra vest je da danas postoje brojne tehnike i alati uz pomoć kojih možemo da vratimo sebe sebi i da nanovo uspostavimo kontakt sa sopstvenim osećanjima, da izgradimo zdraviji odnos sa njima, a samim tim i sa sobom, a potom i drugima. Svaki povratak sebi znači korak ka zadovoljnijem ispunjenijem životu.
Ljudima koji su disocirani od svog emocionalnog bogatstva nekada deluje veoma teško da ga povrate i ti ljudi budu iznova i iznova kušani težnjom sopstvene duše da živi svoju jedinstvenu prirodu. Nekim ljudima koji su doživeli puno bola, bili duboko ranjeni, deluje da ako bi povratili svoj emocionalni život, da bi tako ponovo postali ranjivi i to za njih najčešće znači upozorenje da se mogu ponovo raspali na milijardu delova, čega se oni boje i onda žive živote sa skrivenim emocionalnim kapacitetima birajući da njihov život bude kap vode u prljavom plićaku umesto kap vode u predivno čistom okeanu. Život nije bajka, život je realnost, kao što je realnost da ni u okeanu nije uvek idealno, bure uvek postoje, pitanje je samo da li mi zbog bura biramo miran, prljav plićak ili biramo da balansiramo u okeanu životnih prilika.
Evo predloga puteva uz pomoć kojih možemo sami sebi pomoći da uspostavimo bolji kontakt sa emocionalnim slojem svoga bića .
1.Počnimo od najlakšeg- imenujmo svoje emocije
Nekada je teško da imenujemo svoje emocije, posebno kada smo na udaru seta više različitih neprijatnih emocija i tada je najjednostavniji način da se disociramo od njih, međutim konstantna disocijacija nije najbolja opcija za naš duh, a ni za telo. Umesto disocijacije počnimo najpre da pratimo senzacija u sopstvenom telu i postavimo sebi nekoliko značajnih pitanja- Šta mi ova senzacija poručuje? Koja su se to osećanja podigla dok osećam u telu npr.- peckanje u stomaku, težinu u grudima, bol u ramenu … Šta mi telo poručuje?
2. Istražite sa kojim pređašnjim iskustvom je povezano to što sada osećate
Pokušajte da povežete ovo što sada osećate sa pređašnjim iskustvima u kojima ste isto to osećali. Istražite koliko je zapravo realno da ponovo proživljavate ,,isto“ iako su okolnosti nove. Pitajte sebe – na šta me ovo podseća, kada sam se još osećala/ o ovako.
3. Istražite koje misli i uverenja imate koje podržavaju neprijatne emocije
Dok osećate to što osećate, koje glasove unutar sebe čujete, šta vam oni govore, šta tada veruješ da je istina za tebe? Nekada je teško suočiti se sa određenim verovanjima, posebno sa onima za koje znamo da nam ne služe, ali eto slične je imao neko nama blizak i drag. Nekada ljudi imaju ideju da ako se odreknu nekog verovanja da će izneveriti tu dragu osobu koju je veoma voleo, a od koje je i usvojio možda nešto što ga ne podržava… Pitajte sebe-Koje moje verovanje podiže ovo osećanje? Kako bi se osećao/ la da počnem da verujem u nešto suprotno? Šta me sprečava da verujem u to suprotno?
4. Budite blagi i nežni u procesu komunikacije sa sobom i svojim unutrašnjim svetom
Ni jedno isceljenje, pa ni isceljenje svog emocionalnog sveta se ne dešava ,,preko“ noći. Budite blagi prema sebi, pratite svaki svoj uspeh u kontaktu sa emocijom koju ste osvestili, pustite je, prihvatite je i osluškuje šta vam ona poručuje…
Budite svesni da iako emocije imaju sličnu fizionomiju i fiziologiju, one se razlikuju po intenzitetu svoje pojavnosti, ali i zavise kako od spoljnih tako i od naših unutrašnjih zbivanja, tako nekada naša neispavanost, premor, kao i razne druge okolnosti mogu dovesti do hiper emotivnosti i to je ok, tada zastanite i dajte sebi vremena da se povratite.
5. Zatražite pomoć kada ne znate kako da ,,izađete na kraj“ sa nekim osećanjima
Svako osećanje pa i ono neprijatno je ok da se pojavi, jer bez crne mi ne bismo znali šta je bela, bez tuge, šta je radost…. Naša osećanja dolaze i prolaze , to je njihova karakteristika. Ono što nije poželjno za našu psihosomatiku je dugotrajan boravak u neprijatnim osećanjima slične vrste, to može dovesti ne samo do našeg emocionalnog disbalansa, već i na duže staze može dovesti do razvoja odrđene psihosomatike… U ovakvim trenucima , kao i u trenucima intenzivnih osećanja koje nas trenutno preplavljuju skroz je u redu da potražimo osobu sa kojom ćemo adekvatno da isprocesuiramo emocije i da time pravimo male korake ka svojoj ravnoteži.
Negujte sebe, negujte svoje emocije, jer vaše emocije su kolorit kojim bojite sopstveni život.
Preuzmite Dnevnik za svoja osećanja klikom na sliku ispod.
