Koje znake ispoljavaju deca sa niskim pragom tolerancije na frustraciju

Malo dete sa ekstremnim reakcijama na frustraciju je zapravo OK dete, samo što, trenutno, nema dovoljno razvijene mehanizme za nošenje sa ovim osećanjem.  Ovde je akcenat na tome da trenutno nema razvijene kapacitete! Dobra vest za sve odgovorne i posvećene roditelje jeste da se ovi mehanizmi razvijaju i uče. Hajde najpre da pogledamo ko su deca sa niskom tolerancijom na frustraciju.

Deca koja imaju nisku toleranciju na frustraciju imaju tendenciju da se njihove želje i prohtevi‚ sada i odmah zadovolje i ispune i ukoliko do toga ne dođe ona ulaze u pojačane emocionalne reakcije koje nisu prijatne ni za njega, a ni za roditelja. NTNF je tolerantna i razvojno gledano ok kod male dece, problem nastane ukoliko se na toj toleranciji ne radi, ukoliko se dete pusti da ,, samo sazri “ te  ono i kada odraste ostane u nesazrelim emotivnim reakcija i ponašanjima.

Dete sa nerazvijenom tolerancijom na frustraciju ispoljava ponašanja na neke od sledećih načina:

• Ima veoma nisko razvijeno strpljenje,
• Slabo podnosi da nije u pravu, da nije po njegovom,
• Ima preterane emocionalne reakcije na situacije koje nisu visoko ugrožavajuće,
• Razmišlja isuviše kruto, kao da nosi crno- bele naočare- Ako mi ne kupiš… time ne voliš.
• Ima stav da je,,tužno“ ako ne dobije nešto, i time manipuliše,
• Nema dovoljno vremena i fokus za postizanje rezultata,
• Fleksibilnost i prilagodljivost mu je sniženog kapaciteta,
• Svaka neprijatnost mu je okeanski velika,
• Ima učestalu percepciju da ga drugi nerviraju ili sabotiraju u nečemu,
• Često traži krivca u spoljašnjem svetu- Ti si kriv što sam prosuo ovu supu! Kasnije kad poraste- Ti si kriv što nisam završio ovu školu!
• Ne prihvata neprijatne emocije, beži od njih, ili ih potiskuje.
• Ima prenaglašenu percepciju emocija, konstantno ga emocije preplavljuju,
• Svoje emocije izražava i ventilira naprasno, ne vodeći računa o sebi, a ni i drugima-što void u socioneprihvatljiva ponašanja,
• Sporo mu se aktivira parasimpatički nervni sistem, te se sporije samoreguliše.
• Konstantno emotivno treperi na svaki spoljašnji nadražaj.

Jedina pomoć takvom detetu jeste da kada malo poodraste ( a to može da bude već oko 4 godine ) da počne da uči kako da smiruje svoj parasimpatički nervni sistem. Smirivanjem parasimpatičkog dela nervnog sistema dete će nesvesno uspostavljati kontrolu nad njim i time će omogući svom simatičkom delu da preuzima kormilo u svoje ruke i da daje konstruktivnije reakcije. Učenje samoregulacije je proces.  Veoma je važno da roditelj to zaista i posmatra i vidi kao proces i da mu da dovoljno vremena,  da se naoruža strpljenjem i da svesno prati i podržava sazrevanje detetovovog kapaciteta za samoregulaciju.

Dakle učenje samoregulacije je proces, koji će vremenom postati, ukoliko mu damo dovoljno vremena i prostora, detetov životni stil za uspostavljanje, ili povratak narušene ravnoteže. Ovo je jedini put da dete trajno smiri svoju neurologiju i da nauči da stopira svoj instinktivan i animalan deo mozga, te da da prednost novijem delu koji će dati konstruktivnije reakcije.

Za roditelje je važno da podstiču sledeći stav kod deteta:

• Ok je imati neprijatne emcije, svi ih imamo.  Važno je da roditelj ne sprečava dete da izrazi svoje neprijatne emocije, već da mu omogući sigurno okruženje da ih izrazi, kao i da i mu pomognu da se brzo smiri posle naleta neprijatnih emocija.
• O svojim emocijama je važno da pričamo, jer pričanjem o njima mi spoznajemo bolje sebe. Zaista je od ogromne važnosti da se u porodici  priča o svojim emocijama, da se one izražavaju nesmetano i otvoreno i da se one uvažavaju i poštuju. Takođe je važno da se na dnevnom nivou sa detetom svesno priča o njegovim emocijama koje su bile u toku tog dana, za to je potrebno odvojiti vreme i potreban mir. Poželjno je deci čitati knjige o emocijama, jer deca kroz priče najbolje uče.
• Svaka neprijatna emocija koja se pojavila je ok što se pojavila, ona ukazuje na nešto što nam je važno.  Ovo je malo viši nivo koji zahteva od roditelja da ima razvijenu svesnost i znanje o emocijama, ali ovo je važan stav ukoliko želimo da podignemo zaista mentalno i emotivno snažnu decu. Ovim znanjem svaki roditelj može da se opremi i to za kratko vreme.
• Ok je biti prisutan u telu i kada su neprijatne emocije u njemu i taj bes će brzo proći i ta tuga isto,  jer emocije traju kratko… Svaka emocija traje 60 sekundi, stoga i kada je emocija teška  mi možemo vežbanjem uloge neutralnog posmatrača da je propuštamo sa lakoćom i bez posledica. Svako potiskivanje ilii odbacivanje emocija predstavlja u stvari nagomilavanje njihove energije, koja će kad tad morati da iskoči na videlo.
• Ok je izražavati sve svoje emocije, samo treba da vodim računa o tome kako ih izražavamo.  Detetu treba jasno stavljati do znanja da je ok da izrazi svaku svoju emociju, ali da je veoma važno KAKO je izražava. Detetu treba slati poruke tipa ok je da osećeš ljutnju i bes, ali nije ok da tučeš brata ili sestru u toj ljutnji… Zadatak svakog roditelja, staratelja, kao i svakog vaspitno- obrazovnog radnika jeste da dete uči odgovornoj ekspresiji emocija.

Upravljanje emocijama i emocionalna svesnost je nešto što svako može naučiti bez obzira na uzrast.  Vežbanje i primena alata za emocionalnu svesnost je nešto što je potrebno svakome ko želi da ima emocionalni balans i mir, da bolje razume sebe i druge oko. Sticanje sposobnosti za samoregulaciju je takođe sastavni deo svakog razvoja i napretka. Na početku je to na nivou učenja i ponavljanja sve dok ne postane svesni automatizam, tada kažemo da je sa svesnog nivoa učenje o samoregulaciji prešlo na nesvestan nivo, čime je ujedno i zagarantovano postala sastavni deo emotivne ličnosti i života jedne osobe.

U Mindfulness centru mama i dete nudimo naš autorski program Emocionalne svesnosti koji omogućava detetu da upozna svet emocija, nauči šta koja emocija znači, koje poruke nosi, kao i da nauči da upravlja njima. U programu se koristi znanje iz Emocionalne pismenosti, Relax kids programa, Mindfulness-a i coachinga. Za decu kojoj je potrebno više rada uključuju se i individualne sesije sa mamom i posebno sa detetom (ukoliko su potrebne) koje se rade kroz coaching- osvešćivanje, EFT i Meridijansko tapkanje- kako bi se otpustile i otklonile postojeće emocionalne blokade.

Autor teksta:

Danica Jocić Stojićević

NLP trener, Trener emocionalne pismenosti,

Sertifikovani praktičar EFT-a, Serifikovani coach,

Mindfulness praktičar